|
Osječko-Baranjska -
Osijek
|
|
Igor
|
|
Utorak, 07 Kolovoz 2007 |
|
e mogu a da ne reagiram javno na ono što mi se neki dan dogodilo u Pet centru u Osijeku.
To zaista graniči sa zdravim razumom.
Dakle, krenusmo moja bolja polovica i ja u nabavku svega i svačega potrebitog za održavanje naša tri akvarija.
Kako je subota praktički jedini dan u tjednu u kojem veliki dio vremena mogu posvetiti odlasku u shoping (posao ne dozvoljava drugačije) oko 15 sati došli mi do Pet centra jer smo baš tamo odlučili potrošiti 400-500 kuna. 
Po dolasku kupili sve i svašta od neophodnih stvari, kilu hrane, tablete za ribe dna, gnojivo u tableticama, termometar... da ne nabrajam.
Došao da red za ribe i bilje, dakle dio koji nemožeš sam uzeti, staviti u korpu i doći na blagajnu. 
Nakon 15-20 minutnog pregleda akvarija i prvog lošeg dojma o nebrizi zaposlenih ljudi za akvarije (od svih akvarija našli smo samo 2-3 u kojem nema krepanih i dopola pojedenih riba) odlučili se mi za dvije botie i puža jabučara (za kojeg smo bar mislili da je živ), te nekoliko kompleta bilja. Onda smo još 20-ak minuta čekali dok se netko od zaposlenika pojavi. Došao je dečkić svojih 25-26 godina, i na moje pitanje: kolika je cijena botie frajer nam je rekao DOSLOVNO ovako: E nemojte mene pitat u vezi ribica, eno tamo cura na blagajni koja se bolje razumije u ribe. Kolega koji je zadužen za akvarije je radio ujutro.
Pomislih: Ajd, tudum možda... tata il mama sredili da radi tu pa mulac ne zna...
Došla ta curica nakon njega i pita izvolite. Rekoh: Pošto botie i ajmoneri, te mix bilja?
Na to će ona: E nemam vam ja pojma koja je koje su to vrste ribe, kolega to koji je radio prijepodne zna.
Ok, rekoh, tu piše 35 kuna za tu botiu? (nije Botia macracanthus nego lohachata).
Kaže ona: Onda valjda je ako piše.
Pomislih, koza, mogao sam joj botiu podvalit pod gupiju ili puža, nebi skontala siroče.
Rekoh onda te tri botie i puža jabučara jednog, molim.
Kaže curičak: A koji je to puž jabučar? Meni to sve isto.
Ja rekoh: Ovaj koji se unutra nije pomaknio već pola sata. Živ je, ne?
(Tu sam se zabrinio za puža, jer, iako mu je tijelo bilo u kućici bio je prevrnut naopako i nepomično ležao.)
I onda dolazi šlag na tortu. Djevojče zaposleno u PET CENTRU U OSIJEKU nam kaže: Ne znam jel živ, ako se usudite dam vam ja da gurnete ruku unutra u akvarij i provjerite!!!
 Tu mi se srce rascvjetalo od ljubavi prema djevojčetu, i mome divljenju prvenstveno njenom znanju o akvaristici a onda i o tome tko joj je dao posao tamo nije bilo kraja.
A za te životinjice u Pet centru mislim da nema spasa ako ih brzo ne kupimo ili prijavimo Pet centar nekome od nadležnih.
I da, naravno da nisam kupio ništa od živadi... i mislim da tamo skoro neću.
 |
RSS feed Comments